ПЕТРОВИЋ: Опредијељени за производњу из обновљивих извора
„Електропривреда Републике Српске“ купиће додијељене неискориштене концесије за хидроенергију јер је опредијељена да што више производи електричну енергију из обновљивих извора, изјавио је данас генерални директор „Електропривреде“ Лука Петровић.
Петровић је напоменуо да је „Електропривреда“ чланица Европске енергетске заједнице и да мора да слиједи одређена правила понашања унутар ЕУ.
Он је од 1. јануара 2026. године најавио увођење обрачуна, који ће бити интерног карактера и који ће вјероватно новац остављати се унутар БиХ, а од 1. јануара 2030. године планира се пратити механизам који већ постоји у Европи.
Говорећи о инвестицијама у обновљиве изворе енергије у Српској на „Бањалучком енергетском форуму“, Петровић је рекао да предузећа која емитују угљен-диоксид плаћају ту емисију и да за то данас постоји берза.
„Берза је рецимо око 100 до 120 евра по мегават-часу. Ако платите енергију 110 евра, колико сте чули да је за 2023. годину просјечно, плус ових 120 евра, ако је само из термоелектране, онда добијате огромну цијену електричне енергије. То ће утицати на производ онога који користи електричну енергију за своје производе“, објаснио је Петровић новинарима.
Он је додао да они који комплетно користе зелену енергију не плаћају додатну цијену и повољни су, наводећи да „Електропривреда Републике Српске“ производи што више струје из обновљивих извора.
Говорећи о концесијама за хидроенергију, Петровић је рекао да би требало да почне рад на приступању статусу подијељених концесија које су остале неискориштене, односно да буду одузете или да се продају.
„Ми смо става да ћемо купити све оне концесије које су здраве, које су хидролошки добрих профила. Један од таквих је Месово, сада смо у фази да купимо Цијевну три, она је власништво `Електро Добоја`. Kупићемо још неке концесије, све које студија изводивости, процјена, вјештачење, докажу да се са том куповном цијеном исплати изградити тај објекат“, рекао је Петровић.
Он је навео да је „Електропривреди“ исплативо да користи и сунце и вјетар као видове електричне енергије.
Енергија која је прије три године имала цијену од 50 до 65 евра, каже он да данас износи од 110 до 140 евра.
„Ми ћемо се овђе борити зато што имамо вишак електричне енергије и можемо да са том повећаном цијеном и са тим вишком обезбиједимо нека средства, одржимо ниску електричну енергију према грађанима“, нагласио је Петровић.
То је и политика Владе Републике Српске коју „Електропривреда“ импламентира кроз ниске цијене, а Петровић вјерује да ће то радити и у наредном периоду.
Говорећи о финансирању нових инвестиција, Петровић је рекао да их је могуће инвестирати из властитих извора, али се то никада не ради за велике инвестиционе објекте него се ради путем кредитних аранжмана, суинвеститора, суфинансијера и грантовских средстава.
„Било би добро да ЕУ помогне изградњу обновљивих извора путем грантовских средстава јер је ваљда и њој интерес да за њих не будемо неки емитери угљен-диоксида, а да немамо и продају зелених сертификата“, додао је Петровић.
Он је додао да ЕУ онима који производе електричну енергију из обновљивих извода омогућава да продају „зелене сертификате“ по произведеном мегават-часу, тако да ће, како каже, за неколико година сигурно моћи приступити тој берзи.
„Већ су се урадили одређени кораци. Регуларотна агенција за енергетику Републике Српске доноси одлуку ко је обновљи, ко није и колико ће моћи да прода сертификата. Ми ћемо наше вишкове моћи продавати као обновљиве изворе, а не као термоелектричну енергију јер још имамо домаћи конзум који је већи од производње двије термоелектране“, рекао је Петровић.
Петровић је на „Бањалука енергетском форуму“ учествовао на палену „Енергетска ефикасност – позиција пословне заједнице, шта и како даље?“. На панелу је учествовао и министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић.
На форуму су се обратили и премијер Српске Радован Вишковића, министар привреде и предузетништва Војин Митровић и предсједник Уније послодаваца Саша Тривић.
Скуп организује Унија послодаваца Републике Српске у сарадњи са Министарством привреде и предузетништва.
