Хидроенергетски потенцијал

  1. Home
  2. Хидроенергетски потенцијал

Због својих природних карактеристика (развијен рељеф, релативно богатство оборина, развијена хидрографска мрежа), Република Српска се сврстава у подручја богата хидроенергетским потенцијалом. Најзначајнији дио хидроенергетског потенцијала налази се у сливовима ријека Дрине, Врбаса и Требишњице, а мањи дио у сливовима ријека Уне, Сане, Босне и Неретве. Сва ова сливна подручја истраживана су у циљу искоришћавања водног потенцијала за производњу електричне енергие.

Преглед хидроенергетског потенцијала Републике Српске:

Сливно подручје Могућа инсталисана снага (MW) Просјечна годишња производња (GWh)
Дрина 1948,34 4741,37
Врбас 395,13 1579,28
Требишњица 738,08 2438,08
Уна и Сана 55,96 269,24
Неретва 48,33 145,29
Босна 165,85 789,40
Укупно Република Српска 3351,69 9962,66

 

Укупан технички искористив хидроенергетски потенцијал Републике Српске износи 3.351,69 MW инсталисане снаге i 9.962,66 GWh. просјечне годишње производње електричне енергије, од чега је искоришћено око 2.985,8 GWh/god.

Енергетски потенцијал снаге испод 0,5 MW (микро и мини хидроелектране) ниједетаљно истражен на подручју Републике Српске.

Слив Требишњице

Природне карактеристике

Ријека Требишњица, са извориштем код Билеће (330 м.н.м.), је била највећа понорница у Европи и текла је према југу до Ластве, одакле је скретала на запад према Требињу,односно Поповом пољу гдје се губила у понорима отичући даље подземним токовима у Јадранско море и у доњи ток ријеке Неретве. Дужина површинског тока је зависила од годишњег доба, односно протицаја и кретала се од 35-90 км. У љетном периоду малих вода њен површински ток је ишао само до Требиња иза кога се губила у понорима који се налазе у самом кориту ријеке, а у зимско-прољећном периоду великих падавина, кад ови понори не могу да приме све количине воде, њен површински ток се продужавао до краја Поповог поља. Годишњи протицај Требишњице био је распоређен тако да је у љетном периоду износио око 1/4, а зими око 3/4 цјелокупних вода. Просјечни годишњи протицај Требишњице, добијен на основу дугогодишњег осматрања водостаја као и других метода прорачунавања и провјеравања износи код Требиња 96.1 m3/s, а код Гранчарева 81.9 m3/s. Љетне минималне воде код Требиња регистроване су око 3 m3/s, а велике зимске око 900 m3/s.

Основна концепција развоја

Студијама и истражним радовима вршеним у сврху коришћења хидропотенцијала Требишњице, а нарочито испитивањем и осматрањем надземних и подземних токова вода крашких поља у ширем подручју Источне Херцеговине, дошло се до сазнања да је могуће врло ефикасно искористити сав њихов хидропотенцијал, с обзиром на релативно велике надморске висине ових поља. То је дало подстрека за даља и детаљнија истраживања којима је утврђено да све ове воде припадају сливовима Требишњице и Неретве (Буна, Буница и Брегава).

Коришћење вода у оквиру хидросистема Требишњица разматрано је у више етапа, уз континуално изучавање хидролошких и хидрогеолошких особина. У свим разматрањима, основна концепција била је у смислу избора оних рјешења гдје би се што веће количине воде задржале и изравнале у акумулацијама и најкраћим путем спровеле до степенасто распоређених електро-енергетских постројења и других корисника воде.

Основна концепција коришћења вода на ширем простору слива ријеке Требишњице усвојена је водопривредном основом из 1958. године, а иновирана новом водопривредном основом „Крашких поља Источне Херцеговине“, 1967. године. Концепција са седам планираних хидроелектрана и пет акумулационих базена у систему произашла је из усвојеног Основног пројекта из 1976. године. Усвојена концепција коришћења вода потпуно је у складу са потребама хидроенергетике, као и са рјешавањем комплексне водопривредне проблематике овог подручја. Изградњом система стварају се повољни хидролошки услови на горњим крашким пољима, тј. одвођење вишкова воде са крашких поља у влажном периоду године и довођење потребних количина воде за наводњавање.

Дио хидросистема назван „Горњи хоризонти“, обухвата у коначној етапи коришћење вода на правцу Гатачко поље – р. Заломка – Невесињско поље – Дабарско поље – Фатничко поље – акумулација Билећа. У овај систем се у коначној етапи уводи дио вода сјеверозападног дијела Невесињског поља. Све воде система доведене у акумулациони базен Билећа, могу се на даљем паду од 400 м енергетски користити до мора, преко већ изграђених хидроелектрана ХЕ Требиње И, ХЕ Требиње ИИ, ХЕ Дубровник и ПХЕ Чапљина, које су сукцесивно улазиле у погон почевши од 1965. (ХЕ Дубровник), 1968. (ХЕ Требиње 1), 1979. (ПХЕ Чапљина) до 1981. (ХЕ Требиње 2).

Планиране хидролектране које припадају подсистему Горњи хоризонти су: ХЕ Невесиње (61MW), ХЕ Дабар (160MW), ХЕ Билећа (30MW).

Укупна инсталисана снага свих планираних и изграђених хидроелектрана у хидросистему Требишњице је око 1.075 MW, са укупном средњом годишњом производњом у коначној етапи од око 3.900 GWh.

Фазе изградње ХЕС Требишњица

Изградња хидроенергетског система на Требишњици одвијала се фазно, зависно од истражености појединих дијелова терена, стања пројектне документације и потреба за енергијом. Припремни радови на првој фази изградње хидросистема на Требишњици су започели 1959. године када се приступило радовима на приступним путевима, градилишним насељима, измјештању ускотрачне жељезничке пруге Требиње – Билећа, реконструкцији путева првог реда и другим објектима, а нешто касније су почели радови на главним објектима.

За прву етапу прве фазе градње, одабрани су објекти и постројења који имају наглашен хидроенергетски значај. У овој етапи изградње завршене су двије хидроелектране: ХЕ Дубровник и ХЕ Требиње 1. Поред поменутих производних објеката у оквиру ове етапе изграђено је и Разводно постројење Требиње лоцирано у Мокром пољу са напонским нивоима 35 kV, 110 kV и 220 kV, са трансформацијама 110/35 kV и 220/110 kV.

У оквиру друге етапе прве фазе изграђена је ПХЕ Чапљина са великом инсталисаном снагом од 420 MW. Поред тога ријешен је низ водопривредних, пољопривредних и осталих привредних проблема овог подручја. Изграђена је и ХЕ Требиње 2 са инсталисаном снагом од 8 MW. У РП Требиње је уведен напонски ниво од 400 kV у склопу тадашњег југословенског система “Никола Тесла”, уграђена трансформација 400/220 kV и изграђен дио потребног простора за подручни диспечерски центар управљања за систем Хидроелектрана на Требишњици.

Упоредо са изградњом 1. фазе хидросистема Требишњице реализован је и обиман фонд истражних радова и урађени су дијелови пројектне документације за искоришћење вода на ширем сливу ријеке Требишњице. Ради се о водама које у природним условима само дјелимично припадају сливу ријеке Требишњице. То су углавном поплавне воде горњих крашких поља, која се налазе узводно од постојеће амумулације Билећа. Те воде у природним условима отичу кроз подземне крашке канале у правцу ријека Требишњице, Брегаве, Буне и Бунице, али су проведене анализе показале да се оне најекономичније могу искористити ако се преведу у постојећу акумулацију Билећа, и даље искористе на већ изграђеним низводним хидроелектранама (ХЕ Требиње 1, ХЕ Требиње 2, ХЕ Дубровник и ПХЕ Чапљина).

Сагледавајући неопходност даље изградње хидросистема Требишњица приступило се изградњи појединих објеката у систему Горњи хоризонти. Тако је спојни тунел Дабарско поље – Фатничко поље у дужини од 3.240 m пробијен 1985. године, а изградња доводног тунела Фатничко поље – акумулација Билећа започела 1986. а завршена 2006. године.

У току су активности на реализацији ХЕ Дабар, кључног и најпрофитабилнијег дијела система Горњи хоризонти, чијом изградњом се очекује и повећање производње електричне енергије на низводним хидроелектранама.

Слив Дрине

Природне карактеристике

Ријека Дрина заузима централни дио Балканског полуострва и највећа је притока ријеке Саве. Настаје спајањем ријека Таре и Пиве, код Шћепан Поља, а улијева се у Саву непосредно низводно од Босанске Раче. Дужина тока Дрине, заједно са Таром је око 500 км, а саме Дрине око 341 км.

Слив ријеке Дрине је површине око 19.570 км2. Просјечан протицај Дрине код Шћепан поља је око 150 м3/с, а на ушћу у Саву око 400 m3/s. Са просјечним падавинама од 1.100 мм/год. и великим падовима од 2,2 ‰ до 5,2 ‰ даје могућност рентабилне производње електричне енергије и гарантује стабилност електро-енергетског система.

Горњи ток ријеке Дрине подразумијева најузводнији дио тока Дрине, узводно од акумулације ХЕ Вишеград, до споја Пиве и Таре (граница са Црном Гором). Највећим дијелом горњи ток Дрине припада Републици Српској, док се мањи дио (од Горажда до Устиколине) налази у Федерацији БиХ.

Ријека Дрина је у средњем и доњем дијелу тока гранична ријека између Босне Херцеговине (Републике Српске) и Србије.

Основна концепција развоја

Слив ријеке Дрине представља значајнији неискоришћени хидропотенцијал на Балкану. Несумњиво је да се уређењу режима вода на простору слива Дрине мора у будућности посветити изузетна пажња. Једини исправан приступ је да се читаво сливно подручје третира као јединствена водопривредна цјелина. Сагледавањем могућности коришћења хидроенергетског потенцијала слива ријеке Дрине који припада Републици Српској констатовано је да неискоришћени технички потенцијал, а који се може искористити на хидроелектранама снаге веће од 10 MW износи 3.626,2 MW.

Коришћење хидроенергетског потенцијала „Горње Дрине“ и Сутјеске на територији Републике Српске је предвиђено изградњом Хидроенергетског система Горња Дрина (ХЕС Горња Дрина). ХЕС Горња Дрина подразумијева изградњу четири бране и хидроелектране на профилима „Бук Бијела“, „Фоча“ и „Паунци“ на ријеци Дрини и „Јеловачки Крш“ на ријеци Сутјесци.

Спроведене техно-економске анализе и усвојена техничка рјешења за сваки од разматраних профила предвиђају изградњу:

  • ХЕ Бук Бијела инсталисане снаге 93,52 MW и просјечне годишње производње око 332,30 GWh
  • ХЕ Фоча инсталисане снаге 44,15 MW и просјечне годишње производње око 175,9 GWh
  • ХЕ Паунци инсталисане снаге 43,21 MW и просјечне годишње производње око 166,90 GWh
  • ХЕ Сутјеска инсталисане снаге 44,08 MW и просјечне годишње производње око 195,62 GWh

Ток Дрине који је условно назван „Средња Дрина“ је са бруто падом од око 70 m и протеже се од краја успора ХЕ Зворник до доње воде ХЕ Бајина Башта (дионица обухвата 81,35 км тока). Хидроенергетски потенцијал се дијели у односу 50 : 50 са Републиком Србијом.

Средња Дрина обухвата енергетски и водопривредно најзначајнији дио тока Дрине и захтјева комплексно рјешавање тог потеза. Овај потез подијељен је на Сектор 1 (низводни) и Сектор 2 (узводни), тако да се потапање Љубовије и Братунца у потпуности избјегне. Усвојено техничко рјешење предвиђа да се на Сектору 1 гради ХЕ Дубравица са котом нормалног успора од 175 m.н.м, а на Сектору 2 граде ХЕ Тегаре са котом нормалног успора од 200 m.н.м и ХЕ Рогачица са котом нормалног успора од 220 m.н.м.

Усвојено техничко рјешење предвиђа изградњу:

  • ХЕ Рогачица инсталисане снаге 113,28 MW и просјечне годишње производње око 413,42 GWh
  • ХЕ Тегаре инсталисане снаге 120,94 MW и просјечне годишње производње око 448,05 GWh
  • ХЕ Дубравица инсталисане снаге 87,23 MW и просјечне годишње производње око 335,48 GWh

Доњи ток ријеке Дрине обухвата дио низводно од ХЕ Зворник, па све до ушћа Дрине у Саву. Хидроенергетски потенцијал се дијели у односу 50 : 50 са републиком Србијом.

Концепт искоришћења енергетског потенцијала доњег тока Дрине се базира на изградњи прибранских хидроелектрана у каскади. Акумулације које се формирају изградњом брана, налазе се између бочних насипа са лијеве и десне обале Дрине. Дужина тока по главном кориту на овом потезу износи 85 км. Поред улоге у обезбјеђивању концентрације пада, насипи имају улогу и у заштити обалног подручја од поплава. Концепт енергетског искоришћења потенцијала Доње Дрине обухвата изградњу четири прибранске хидроелектране на овом потезу:

  • ХЕ Козлук инсталисане снаге 88,5 MW и просјечне годишње производње око 376 GWh
  • ХЕ Дрина 1 инсталисане снаге 87,7 MW и просјечне годишње производње око 363,7 GWh
  • ХЕ Дрина 2 инсталисане снаге 87,8 MW и просјечне годишње производње око 379,8GWh
  • ХЕ Дрина 3 инсталисане снаге 101 MW и просјечне годишње производње око 469,1 GWh

Фазе изградње хидроелектрана на Дрини

Студије о коришћењу ријеке Дрине у енергетском и водопривредном смислу рађене су у континуитету кроз цијели двадесети вијек. С обзиром да су режими вода у сливу ријеке Дрине просторно и временски веома хетерогени, свака концепција оптималног коришћења је подразумијевала изравнавање протока преко великих акумулација, па је у том циљу у сливу Дрине изграђено 9 акумулација укупне запремине 2.220 x 106 m3 воде, првенствено у енергетске сврхе.

У сливу Дрине до сад је изграђено 9 хидроелектрана (ХЕ Увац, ХЕ Кокин Брод, ХЕ Бистрица, ХЕ Потпећ, ХЕ Пива, ХЕ Вишеград, ХЕ Бајина Башта, РХЕ Бајина Башта и ХЕ Зворник) које имају укупну инсталисану снагу од 1.932 MW и просјечну годишњу производњу од 6.350 GWh.

У периоду од 1976. до 1985.г. испројектована је прва и уједно до сад једина изграђена хидроелектрана на Дрини на подручју Републике Српске – ХЕ Вишеград, која је пуштена у рад 1989.г. Досадашње анализе су показале да се на читавом простору Хидросистема Дрина могу добити значајне количине квалитетне електричне енергије.

Слив Врбаса

Природне карактеристике

Врбас је ријека у западном дијелу Босне и Херцеговине, дугачка око 235 км, са површином слива око 6.386 км2. Настаје од два врела на јужној падини планине Вранице. Извире на 1.530 m.н.м. и дренира централни дио сјеверних падина Динарског планинског масива.

Код Српца се улијева у ријеку Саву на 96 m.н.м. Ствара три карактеристичне цјелине: у горњем току од извора до Јајца је планинска ријека с много брзака и слапова, у средњем току, од Јајца до Бање Луке, са наглашеним падом корита пробија се кроз дубоки кречњачки кањон, а у доњем току, од Бања Луке до ушћа, типична је равничарска ријека.

Има 36 директних притока дужих од 10 километара, а најзначајније су Угар, Црна Ријека, Плива и Врбања. Просјечан пад главног тока је 6 m/km, што га чини атрактивним за хидроенергетско коришћење. Просјечна надморска висина је око 690 m.н.м. Просјечне годишње падавине крећу се од око 800 l/m2 при ушћу Врбаса у Саву, до око 1.500 l/m2 на јужном дијелу слива. Просјечно вишегодишње отицање са слива ријеке Врбаса износи око 132 m3/s. Режим тока воде у сливу ријеке Врбас је неравномјеран. Минимални протицаји падају на око 22-23% од просјечног вишегодишњег протицаја. Екстремно и до 10% на Врбасу код Горњег Вакуфа и на ушћу Врбање. Максимални протицаји су пет пута већи од средњих вишегодишњих протицаја.

Велике воде појављују се у периоду март-мај, а најизраженије су у априлу. Маловодни периоди се јављају у периоду август-септембар, а минималним протицајем у августу.

Основна концепција развоја и изградње

Релевантне студије показују да расположиви хидроенергетски потенцијал слива ријеке Врбас износи око 4.270 GWh електричне енергије, у средње влажној години, од чега на основни водоток отпада 2.510 GWh или 58,8%, а на све притоке 1.760 GWh ili 41,2 %. Хидроенергетски потенцијал ријеке Врбас на цијелом њеном сливу искориштен је тек нешто више од петине, а на подручју тока кроз РС још и мање.

Од укупно искористивог хидроенергетског потенцијала сливног подручја Врбаса, а који износи око 3.200 GWh, данас се за производњу електричне енергије користи око 720 GWh или 22,5 % кроз хидроелектране Јајце 1, Јајце 2 и Бочац.

Од могућег хидроенергетског потенцијала Врбаса у дијелу који протиче кроз Републику Српску, а који износи 1.895 GWh, искориштено је тек 307 GWh, односно 16,2 % што остварује ХЕ Бочац инсталисане снаге од 110 MW.

Актуелна Студија хидроенергетског кориштења ријеке Врбас, показала је да су са аспекта могуће производње електричне енергије далеко најзначајнији потенцијални енергетски пројекти на средњем току Врбаса, гдје је могуће изградити неколико електрана са великом годишњом производњом, а то су: ХЕ Бочац 2, ХЕ Крупа 228, ХЕ Крупа 218, ХЕ Крупа 214, ХЕ Грбићи 204, ХЕ Бањалука 204, ХЕ Карановац и ХЕ Новоселија 172,5 и 174,6. За сваку појединачну хидроелектрану извршене су хидролошке, хидрауличке, енергетске и техно-економске анализе са посебним освртом на утицај изградње ХЕ на животну средину.

У енергетско-економском смислу и на основу комплексних анализа на дијелу ријеке узводно од Крупе, најатрактивније планиране хидроелектране су:

  • ХЕ Бочац 2 инсталисане снаге 8,76 MW и просјечне годишње производње од око 42 GWh и
  • ХЕ Крупа 218 инсталисане снаге 14,7 MW и просјечне годишње производње од 78 GWh.

Потез ријеке Врбас од града Бања Луке до ушћа је дужине 69,35 км и има расположиви пад од 62,00 m. На овој дужини водотока планиране су ХЕ Трн, ХЕ Лакташи, ХЕ Косјерово и ХЕ Разбој (појединачне снаге око 21,42 MW и укупне просјечне годишње производње око 367,15 GWh).

Фазе изградње

Хидроенергетски потенцијал Врбаса први пут је искоришћен још за вријеме Аустроугарске монархије, изградњом хидроелектране Јајце, 1894. год. Њен генератор снаге 8 MW производио је електричну енергију која се користила у хемијској индустрији све до 1957. године.

Након Другог свјетског рата пришло се даљој изградњи хидроенергетских објеката, тако да су 1954. у погон пуштена ХЕ Јајце 2, снаге 30 MW са билансном производњом 175 GWh, а три године касније и ХЕ Јајце 1, снаге 48 MW и билансном производњом струје од 232 GWh.
По завршетку изградње та два објекта, наставило се са израдом пројектне документације и истражним радовима на средњем току ријеке Врбас.

О почетку изградње хидроелектране у Бочачкој клисури почело се размишљати одмах након изградње хидроелектрана Јајце 1 и Јајце 2. Хидроелектрана Бочац је прибранско постројење на ријеци Врбас и пројектована је као вршна електрана са седмичним изравнавањем. Пуштена је у рад 1981. године. Изграђена хидроелектрана користи 16,2% укупног хидропотенцијала ријеке Врбас са притокама. Овај дио хидропотенцијала Врбаса се у цјелости налази у Републици Српској.