Велики посао пред електропривредама региона: Еколошки побољшати руднике, нови мегавати од сунца и вјетра
Електропривреде земаља региона сагласне су у једном – слиједи велики инвестициони замах у улагање у обновљиве изворе енергије, али потребно је разумијевање Енергетске заједнице у дефинисању динамике како ће се спровести енергетска транзиција. Јер енергетска безбједност БиХ, Србије и Црне Горе добрим дијелом је ослоњена на енергију добијену из угља и зато се мора пажљиво размотрити који ће то бити пут заокрета ка ОИЕ. Била је то порука другог панела овогодишњег Самита енергетике Требиње.
Домаћин скупа, први човјек Електропривреде РС Лука Петровић је истакао да је Републици Српској од велике важности било усвајање Закона о електричној енергији, који је како је рекао, реформског карактера.
– То нам даје вјетар у леђа, али морамо бити свјесни да нас чека велики посао. Питање декаробнизација је велики терет електропривредама региона. Регулатива из Енергетске заједнице нас усмјерава како да преживимо декарбонизацију. Чињеница је да је не можемо извршити ,а да нисмо направили алтернативне изворе енергије. Требамо добро процијенити да ли треба да се задужимо да направимо нове капацитете, а онда да нисмо у могућности да прегурамо транзицију. То је свакако важно питање, гдје ће нам помоћи и консултанти – рекао је Петровић.
Петровић је навео да, ако не будемо правили нове објекте на бази ОИЕ, а будемо уводили накнаду за CO2, “бићемо у тешким проблемима”.
– Софијском декларацијом је одобрено 9 млрд ЕУР инвестиција за зелену енергију за Западни Балкан и већ земље могу да аплицирају на грантове. Ово је врло важно, јер нас ЕУ подржава у изградњи, да не би дошли у ситуацију да будемо презадужени. Немамо алтернативу, јер су и најављене неке нове санкције за оне земље које не обрачунавају C02. То значи онда да ће цијена струје бити дупло већа него у Европи, а далеко је нижа цијена струје из ОИЕ данас него прије 10 година. Будемо ли пасивни, цијена наше струје ће бити три пута већа у односу на ону из ЕУ.
Петровић је још једном поновио важност реорганизације Електропривреде РС, коју су јако брзо реализовали и успјели раздвојити дјелатности снабдијевања и дистрибуције.
– Али ту није крај послу, још нас чека много тога. Морамо осмислити концепт енергетски заштићеног купца, како би им омогућили повластице. Они грађани који не уђу у концепт заштићеног купца, могу очекивати повећање цијене.
Закон о ОИЕ који треба да буде усвојен у РС омогућиће подстицање грађана да инсталирају соларне панеле на крововима и тиме би се створила категорија тзв. “прозјумера”. Они би били скинути са јефтине струје, али би их ЕРС помогао алтернативним извором напајања.
– Вјерујем да ће у наредних седам, осам година у РС бити акценат на “прозумјеру”, јер је то начин да се ублажи повећање цијене електричне енергије – закључио је Петровић.
Директор Електропривреде БиХ, Аднан Анделија, поносно је најавио да је та Електропривреда са Енергетском заједницом договорила интерну наплату накнаде за CО2, што је први пут да једна компанија у региону то уводи.
– Очекујем да ће систем стартовати почетком 2022. године – рекао је Анделија.
Не чекајући државне законе, нити усклађивање ентитетских закона, Електропривреда БИХ је започела реструктурирање, јер се доминантно, са 80% снабдијевају струјом из двије ТЕ, а 20% производње долази из хидропотенцијала.
– Наш највећи изазов су рудници, којих имамо седам у нашем власништву, и имамо велики отпор будућим активностима. Знајући шта нас све очекује опредијељени смо да изазове спроведемо. Почетком 2024. године 410 МW ће из ТЕ Kакањ и ТЕ Тузла изаћи из погона, што је наша обавеза према НЕРП-у. Самим тиме долази до смањења потребе за угљем и зато морамо интезивирати градњу објеката из ОИЕ.
Први вјетропарк који је изградила ЕП БИХ, ВЕ Подвележје од 50 МW, пуштен је у рад почетком 2021. На јесен очекују да ће објавити позив за градњу три соларне електране снаге 120 МW. Ускоро граде и соларну електрану близу ВЕ Подвележје од 30 МW. Развој тих пројеката ће трајати двије до три године.
– Такође, развијамо и пројекат ВЕ Влашић 50 од МW, као и онај на Иван планини такође од 50. Осим тога, у плану су и двије ХЕ на Босни, на Дрини једна, и једна на горњем току Неретве. Све укупно, то је око 250 МW снаге из хидропотенцијала.
Анделија је такође навео како у континуитету имају позив ка приватним власницима хидроелектрана како би купили те објекте и већ је актуелно око 15 понуда. Те понуде сада анализирају тимови ЕП БиХ.
На питање шта се дешава са почетком градње Блока 7 ТЕ Тузла Анделија је акцентовао да их очекује још разговора на ту тему са Енергетском заједницом.
Нешто релаксиранија ситуација је она у Електропривреди ХЗ ХБ, јер нису оптерећени струјом из угља, и поручују да неће одустати од крилатице “100% обновљиво”.
– Изградњом ВЕ Месиховина и два значајна хидро објекта прешли смо снагу од 900 МW укупних наших инсталираних капацитета и имамо сада око 1.600 и 1.700 ГWх годишње. Циљ нам је, у наредних неколико година, инсталирати још 30% капацитета у односу на сада. Тиме би повећали производњу на 2.300 ГWх годишње и и повећање биланса за 40% – рекао је Драго Баго, извршни директор за развој у ЕП ХЗ ХБ.
Kако планирају то постићи? Намјеравају градити ВЕ Поклечани снаге 132 МW и 150 МW у соларним електранама.
– Ове инвестиције су нам јако важне, јер током љета имамо велике хидролошке оскудице, па тај проблем намјеравамо балансирати енергијом из сунца. Све ове пројекте развијамо искључиво својим снагама и на то смо посебно поносни – истакао је Баго.
Србија је већ добро закорачила у енергетску транзицију, а пет нових закона донесених овог прољећа додатни су подстрек да се тај процес убрза. Међутим, како је рекао Александар Јаковљевић, директор сектора за стратегију у Електропривреди Србије, треба им јасан пут и разумијевање.
– Земље ЕУ имају фондове за овај процес, а ми немамо. Није споран процес, већ ако желимо да га добро поднесемо онда морамо дефинисати начин транизције, динамику, са којим технологијама ћемо је спровести и како ће се то финансриати. Србија је сада добро балансирана у енергетици, није зависна од увоза струје, за разлику од нафте и гаса. Ако се будемо више ослањали на гас, морамо знати да на примјер једна гасна електрана од 300 МW која ће радити 7.000 сати годишње повећава увозну зависност земље од 1,5% – истакао је Јаковљевић.
Kаже да у Србији 17.000 људи ради у рудницима и у термоелектранама и још 45.000 у домаћим компанијама са приходом већим од 450 мил ЕУР који су кооперанти термоелектана.
– Ово је врло важно питање које морамо узети у обзир и то је питање овог региона који је ослоњен на угаљ. Такође, питање свих улазних параметара, интерних такси, такси на ЦО2 – то све драматично мијења оперативни план ЕРС-а – истиче Јаковљевић.
Према његовим ријечима, Србија чека резултате актуелних анализа, и након чега ће ући у преузимање евентуалних обавеза.
– Нема дилеме да је транзиција дошла и да ће декарбонизација услиједити и да ће се повећавати удио ОИЕ, али је кључно којом динамиком. Kључ снабдијевања енергијом у Србији биће свакако улагање у ОИЕ и еколошки модернизована производња из угља.
Милутин Ђукановић, предсједник Одбора директора ЕП ЦГ, испричао је занимљиву ситуацију која се десила Црној Гори по питању еколошки подржане производње.
– Донијели смо закон који је установио да кренемо да емитујемо CО2 кредите оним компанијама које загађују околину, а мали је број тих компанија. Једна је ЕП ЦГ и Kомбинат у Подгорици, и Влада је подијелила бесплатне кредите и тиме потцијенила ЕП ЦГ, а приватну фирму прецијенила. Kад је ЕП ЦГ потрошила кредите њој приватна компанија продаје те кредите за 17 мил ЕУР. То није за похвалу. Умјесто да је ЕП ЦГ кад је пробила плафон, уплатила средства у већ формиран фонд за заштиту животне средине, а обавеза тог фонда је да инвестира у зелене пројекте, онда би добар дио новца из њега отишао у модернизацију ТЕ Пљевља.
Ђукановић сматра да није лоше сачувати угаљ као извор, уз јачу градњу вјетро и соларних капацитета.
– Ми очекујемо да ће Енергетска заједница изаћи у сусрет региону и да ће имати разумијевања, да не би дошло до социалне катадстреофе.
Ова медитеранска земља планира у наредне четири године градити ХЕ Kомарницу, СЕ Бриска гора, ВЕ Гвозд и Брајићи, а у припреми је тендер за СЕ Веље брдо.У ХЕ Перућица иде и осми агрегат од 58 МW.
– Простор Црне Горе који се наслања на Херцеговину, а ког називамо Kамено море, идеалан је за градњу великих соларних електрана, јер је земљиште јефтино. Такође, имамо велика очекивања од пројекта “1000 +”, који подрзумијева инсталацију соларних панела, снаге до 10 KВ, на крововима домаћинстава.
Заокрет Сјеверне Македоније
Јуче смо, такође пишући о порукама са Самита енергетике Требиње, навели како је Сјеверна Македонија храбро закорачила у енергетску транзицију, а то је земља која има 65% производње струје из угља и 35% из ОИЕ.
Свјесни су да је њихов угаљ мање квалитетан него онај у Србији или БиХ, те су одлучили да више не инвестирају у копање угља, јер то би инвестирање у нова налазишта коштало ЕСМ (Државни произвођач електричне енергије) више од 100 мил ЕУР, навео је Благој Гајдарџиски, директор развоја и инвестиција у тој компанији.
– Одлучили смо да нема инвестиција у нове руднике, а минимално ћемо одржавати постојеће централе. До 2024. ћемо затворити нашу највећу термоелектрану, Осломеј, и пустити у погон соларну електрану на некадашњем одлагалишту. Њена снага биће 100 МW, режирана у јавно-приватном партнерству.
Што се тиче ТЕ Битољ, први блок биће реконструисан да може радити на гас, а друга два блока ће бити угашена до 2031.
Ова земља ће градити и ХЕ Чебрен која би годишње производила 1.200 ГWх струје и са њом, као и са гасном електраном од 250 МW балансирали би производњу, зајендо са пројектима соларних електрана.
– Желимо у осам година изградити соларне елекрана од 800 МW. Пола од тога капацитета биће реализована јавно-приватним партнерством, а пола ће бити инвестиција ЕСМ-а – поручио је Гарбаџијски.
Самит енергетике СЕТ 2021 се у организацији Електропривреде РС и фирме СЕТ одржао 20. и 21. маја, уз покровитељство Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, Владе РС и компаније Kончар, уз генерално спонзорство компаније Елнос Гроуп и подршку Инфинитy гроуп и компаније Дwелт.
Портал еKапија је медијски покровитељ Самита енергетике Требиње 2021.