Заједничким пројектима у енергетици пред ЕУ
Директори електропривреда региона састали су се у Требињу на Самиту енергетике, на панелу који је изродио идеју да се заједничким пројектима покуша пред Европском Унијом доћи до одређених грантова. Таква идеја о сарадњи провејавала је током разговора кључних људи енергетског сектора Српске, БиХ, Србије, Хрватске, Црне Горе, Словеније, Сјеверне Македоније.
А њихов разговор на панелу „Kлуб 1000 МW: Инвестициони циклуси – градња нових енергетских капацитета“ показао је да струка много лакше него политика гради мостове око заједничких економских интереса.
Поменуте земље и њихове електропривреде су више мање на истим су задацима – да испуне обавезе по питању регулативе, стандарда и директива Енергетске заједнице, а све су једнако опредијељене да своје инвестиције у наредном периоду усмјере у производњу енергије из обновљивих извора, а с друге стране – да производњу из фосилних горива, ако не у потпуности обуставе – онда унаприједе да би била еколошки прихватљивија.
„Интересантно је да се међу лидерима електропривреда региона родила идеја и јединство да се заједничким пројектима покуша пред Европском Унијом доћи до одређених грантова. Таква идеја о сарадњи провејавала је током цијелог панела.
Ријека Дрина у том смислу око заједничког пројекта може да уједини БиХ, Србију и Црну Гору“, истиче Горан Рачић модератор панела који је окупио директоре електропривреда региона.
“Пројекат ХЕС „Бук-Бијела“, међутим, показује како такви напори по правилу изискују исправљање кривих Дрина, у првом реду оних политичких – али Рачић вјерује да би оваква иницијатива, упркос свему, имала успјеха.
„Људи из реалног сектора имају више одговорности, визијама су увијек испред свог времена, али нажалост, чим се ту умијеша политика – настају проблеми. Између ових људи, који су разговарали на Самиту, врло брзо би се могао постићи договор. Сигурно би такав пројекат могао да оствари одређене симпатије и бенефите јер би био заједнички, што се до сада није дешавало“, каже Рачић.
Декарбонизација од свих нас тражи да се мијењамо
На панелу „Енергетске стратегији и енергетски климатски планови у региону“ са представницима надлежних институција регионалних влада – кључна тема била је декарбонизација производње електричне енергије.
Модератор ове сесије проф. др Славко Kрајцар, са Факултета електротехнике и рачунарства из Загреба, каже да су проблеми у регији по овом питању веома сложени, да су од земље до земље посве различити, али је у коначници – оптимиста.
„Пут ка декарбонизацији је пут ка промјени, а промјена је изузетно компликована. То није промјена извора енергије, то је промјена свих нас. Без тога нема декарбонизације, јер се од сваког од нас понешто на том путу тражи. Од инвеститора се тражи да улажу у обновљиве изворе енергије, од свих нас да нешто учинимо на плану енергетске ефикасности, да прихватимо да је енергија роба и да има тржишну цијену, такође да има људи, мислим на кориснике, који неће моћи поднијети енергетску транзицију. Циљ је један – рецимо да је код свих тај циљ препознат – а путеви су нам различити“, каже Kрајцар.
Истиче да су у овим процесима, у односу на друге земље региона, одмакле ЕУ чланице – Хрватска и Словенија, у првом реду што су овом проблематиком почеле да се баве много раније, на вријеме, те што су их на том путу гурале обавезе из задатака приступне агенде ЕУ.
Kрајцар, упркос свему, не види ни један разлог да се до истих постинућа не може и у другим земљама региона.
„И у БиХ се ови процеси крећу, и то се крећу у добром смјеру. Требате да кажете – ја желим да се мијењам и требам помоћ – и онда ће помоћ стићи итекако. Утисак је да је БиХ сада то рекла искрено – и помоћ ће им стићи“, истиче овај стручњак за енергетику из Хрватске.