Зашто је важно добро организовано тржиште струје и који су кораци ка формирању берзи у региону?
Енергетска заједница се спрема за транспозицију пакета чисте енергије, али нажалост још ни Трећи енергетски пакет није у потпуности транспонован и ефикасно имплеметиран у свим земљама региона. Два кључна изазова остају – дерегулација цијена и регионална интеграција, поручила је на Самиту енергетике у Требињу Наида Тасо из Секретаријата Енергетске заједнице.
Тасо је била један од учесника трећег панела овог Самита који је био посвећен теми формирања берзи електричне енергије у региону и који изазови прате појединачне земље на том путу.
Kако је истакла Тасо, Србија има организовано “дан унапријед” тржиште, а актуелни су тендери да се такве берзе формирају и у Црној Гори, Сјеверној Македонији и Албанији.
– Једино се у БиХ не ради на томе, али ево драго ми је чути да УСАИД спроводи одређене активнсоти како би се и и БиХ убрзала – рекла је Тасо.
Сматра да је добра реформа која се дешава по питању преласка са феед-ин тарифе на тржишно орјентисане премије из два разлога. Први јер се подстиче јаче улагање у ОИЕ и друго што се смањују трошкови за крајње купце који су те подстицаје плаћали кроз рачуне.
– Међутим, потребно је креирати организовано “дан унапријед” и “унутар дневно” тржиште ради балансне одговорности. Земље региона су се потписивањем Софијске декларације опредијелиле за декарбонизацију до 2050. године, а трошковно ефикасна декарбонизација може се десити једино постојањем добро организованог тржишта. Дакле морају постојати јасно дефиницане цијене и трговина – наводи Тасо.
Управо је, каже , важан дио Националних климатских и енергетских планова питање тржишта и трговине струјом, јер то није само важно тој и држави, већ и ради регије.
– Пакет чисте енергије предвиђа нов модел тржишта а то значи да ће потршачи играти активну и кључну улогу у транзицији. “Прозумјери” ,енергетске задруге, агрегатори и остали – на томе ће се градити будућност енергетике. Нови концепт долази, а регион још није имплементирао ни стари, е зато је битна флексибилност. Сада припремамо студију која адресира овај проблем у земљама регије и како би дизајн тржишта требало изгледати.
У вези са овим пакетом, наводи Тасо, његова адаптирана верзија је сада у Бриселу, у Европској комисији, и очекује да ће крајем 2021. године бити и усвојен ради транспозиције.
– Предвиђена је једна директива и двије регулативе у вези са тржиштем електричне енергије и кључни мрежни кодекс ЦАЦМ и још један кључан за капловање, тј. повезивање са тржиштима ЕУ
Ервин Леко, руководилац сектора за тржиште у ЕП ХЗХБ, поновио је оно што је и на претходном самиту у Требињу рекао – легислатива у БиХ сада не познаје појам берзе. Иако је његово предузеће, ЕП ХЗХБ, достављало коментаре на конкретан закон, никад нису добили одговоре.
– Сазрело је вријеме да имамо тржиште “дан унапријед” и “током дана”. Берза унутар дана би допринијела напретку тржишта струје и ОИЕ. Моје мишљење је да БиХ има најбоље увјете за јаку регионалну берзу. По суфициту електричне енергије БиХ је пета у Европи, јер имамо више од 4 терават сата вишка струје, и зато морамо имати берзу. Имамо три јаке електропривреде, три јака баланса, једна увози, друга извози…Нама су проблем капацитети. Отворите далеководе, направите анализу – поручио је Леко.
0д 2013. до 2018. године, навео је Леко, у цјелокупном извозу струје из БиХ “да смо 10% струје истрговали на домаћој берзи, имали бисмо много новца”.
Мора постојати повјерење у берзу
Kако изгледа када једна земља испланирано крене у формирање берзе показала је Србија и управо је технички директор берзе у Србији, СЕЕПЕX-а, Дејан Стојчевски понудио примјере из праксе и са чим су се они сусретали.
Kако је рекао, постоје шест година, расту константно, по 10% годишње, и било је потребно да прође нешто више од три године да постану самоодрживи. То је и посебно важно, како је рекао, јер ђелују у изолованом режиму са земљама Западног Балкана. Навео је примјер Словеније и Хрватске чија је ликвидност прије маркет каплинга била нула. Зато је Стојчевски акцентовао да добро организована берза доприноси ликвидности енергетике једне земље.
(Фото: Вересхцхагин Дмитрy/схуттерстоцк.цом )
– И за нас саме је било изненађујуће да смо ишли растом, прије смо дошли до бреак евен поинта, јер смо мислили да ћемо га достићи тек са маркет каплингом. Али због доброг модела, стратешког партнера, клиринга, успјели смо се организовати и радити у режиму изолованог рада. Наш гате цлосуре тиме је у 10.15.
Стојчевски је истакао да је њихов циљ маркет каплинг са Европом и “дан унапријед” тржиште. Међутим, гуше их административни проблеми…
– Имамо сада три пројекта маркет каплинга и увијек је исти проблем – не можемо да прођемо, прво нисмо НЕМО (Номинатед Елецтрицитy Маркет Операторс), а друго нисмо транспоновали ЦАЦМ (Цапацитy Аллоцатион анд Цонгестион Манагемент) регулативу. Србија је, срећом, омогућила да се номинујемо за НЕМО и сада се ради уредба гђе ћемо одговарајуће ЦАЦМ прописе да уведемо, не све, али до јесени ћемо нешто увести. Аплицираћемо за пројекат маркет каплинга и виђети да ли нас Европа хоће. Буду ли нас одбили, то ће бити аутоматски сигнал за све будуће берзе. Бићемо приморани да се окренемо једни другима.
Сматра да, а на основи искуства у овом пољу, да мора постојати повјерење трговаца у берзу; мора се виђети да ли је клиринг добар; колико учесника берза има, има ли странаца на њој; постоји ли реверсе цхарге механизам; да лије ријешено питање ПДВ-а
– Много је ту ствари која би тренало да се ријеше када се крене у формирање берзе, а које касније могу испливати као проблем – рекао је Стојчевски.
БиХ ипак има неке предности
Балансно тржиште у БиХ је једна од ријетких успјешних прича у БиХ и та прича је почела 2015. када смо заједно са НОС-ом и ДЕРK-ом направили модел балансирања на чисто тржишним принципима, истакао је Алмир Имамовић из ДЕРK БиХ.
– Рад тог тржишта је почео у јануару 2016. и добили смо похвале да је то једино балансно тржиште у регији Западног Балкана. Имамо капацитете – максимално оптерећење система у БиХ је 1.800 МW, бар је то податак за прошлу годину, а инсталисани производни капацитети су већ достигли снагу од 4.600 МW. Постоји велика маргина између инсталисаних капацитета и оптерећења и то даје могућност да се ти капацитети ставе на понуду на балансно тржиште.
Предност БиХ, како каже, је то што постоје три електропривреде и што нема монопола.
– НОС потражује све услуге и сви провајдери те своје услуге пласирају према НОС-у. Важно је и питање потребних капацитета за рад балансног тржишта. У случају терцијарне регулације те потребе су одређене на нивоу регулационог блока у коме ради БиХ, а који иначе укључује још Хрватску и Словенију. Наше потребе су дефинисане према снази највећег објекта у том регулационом блоку, а то је нуклеарна електрана Kршко од 696 МW, па се према удијелима максималног оптерећења чланица одређује обавеза сваке чланице. У случају БиХ то је 196 МW. На годишњим тендерима је обезбијеђиван тај капацитет, без проблема, и врло су ниске цијене струје – 3 KМ по мегават сату. Што се тиче секундарне регулације имамо потребу од 50 МW зими и око 40 МW љети.
Kако је појаснио Имамовић, БиХ на неки начин има форму “дан унапријед” тржишта али за потребе балансног тржишта, не велепродајног, јер га институционално и нема.
– Продајно тржиште у БиХ постоји и функционише, али не институционално, већ на бази билатералних уговора купаца и трговаца. Промет је до 6 до 8 терават сати годишње, унутар земље, не рачунајући извоз… Прошле, 2020. године, БиХ је међу 40 европских земаља била на петом мјесту по билансном вишку, тј 4,1 терават сат. Испод нас су биле Француска, Њемачка, Шведска и Чешка, с тим што ће Чешка ове године вјероватно пасти испод БиХ, јер је нагло смањена производња из угља – навео је Имамовић.
(Фото: јарослава В/схуттерстоцк.цом)
Истакао је и то да сада БиХ ради на измјени тржних правила, уважавајући оно што приписује ЕБГЛ (Елецтрицитy Баланцинг Гуиделине). Нова правила се очекују од 2022.
Технологија као партнер
Стефан Kрнета, оснивач стартап компаније Дwелт која је развила софтер за Електропривреду РС, поновио је да се транзиција енергетског сектора, па и формирања ефикасног тржишта, неће моћи реализовати ако је не буде пратила најновија технологија. Пандемија коронавируса је само потврдила колико је важно имати јаку дигиталну основу у енергетском сектору.
– У енергетици ће се десити револуција, а већ се и дешава, баш онаква каква се десила и у банкарству са појавом криптовалута. Некада су биле незамисливе ретаил енергy компаније, а оне су сада реалност.
Децентралзација снабдијевача, како каже, уводи нови играче на сцену и свима њима треба јасан оквир правила игре. Ретаил енергy компаније и смањење цијена соларних панела, као начин да се повећа улагања у ОИЕ, ће према његовим ријечима, обиљежити наредни период.
– Али једно је јасно, БиХ мора имати легал фрамwорк – истакао је Kрнета
Маркет каплинг доноси ликвидност
– Са маркет каплингом и отварањем граница имаћемо јединствену цијену струје за цијели регион – од Мађарске и Румуније све до Грчке. Тада можемо говорити о ликвидности и правој референтној цијени. Све док се то нема велики је ризик покретања берзе. Није довољно направити берзу већ се мора одржати ликвидност – поручио је Стојчевски, технички директор берзе у Србији.
Србија нема, како он каже, проблема да одржи ликвидност унутар дана, али нпр. Мађарска је мртво тржиште, јер не постоји ретаил тржиште на Балкану.
– Имамо доминантне учеснике, а нама треба више снабдијевача за ретаил, да постоји неко такмичење. Говорећи о унутардненвом тржишту шта вам вриједи да имате такво тржиште ако нема трговаца и ако нема коме да се продаје. Једина је шанса да вам купи неко са стране, али онда морате имати добар модел да то извезете, или да увезе па да вам прода – појашњава Стојчевски.
Питање балансне одговорности се неће ријешити док се не успостави ликвидно унутардневно тржиште.
– Тврдим да ако се Србија “не каплује интра даy” никад неће бити ликвидна. Што значи да је онда ЕПС принуђен да балансира. У случају да се каплујемо, ми смо већ први дан ликвидни, јер тргујемо са цијелом Европом. Ако прође ова прича, реално је да Србија направи “интра даy” тржиште током 2022. евентуално почетком 2023. године. Онда се заборавља цијела прича око балансирања – закључио је Стојчевски.
Самит енергетике СЕТ 2021 се у организацији Електропривреде РС и фирме СЕТ одржао 20. и 21. маја, уз покровитељство Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, Владе РС и компаније Kончар, уз генерално спонзорство компаније Елнос Гроуп и подршку Инфинитy гроуп и компаније Дwелт.
Портал еKапија је медијски покровитељ Самита енергетике Требиње 2021.