• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size

Издвојено

Добродошли на презентацију Мjeшовитог Холдинга "ЕРС" МП а.д. Требиње. Молимо вас да све приједлоге, сугестије и уочене недостатке у функционисању презентације пошаљете на адресу:
webmaster

Хвала на разумијевању!
Почетна Развој Екологија Екологија у РиТЕ Угљевик
Екологија у РиТЕ Угљевик Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
петак, 27 фебруар 2009 13:46

ТЕ Угљевик је електрана блоковског типа инсталисане снаге 300 МW, која као гориво користи мрки угаљ из ПК Богутово Село, чија је годишња потрошња 1.800.000 т. Садржај укупног сумпора у угљу, зависно од експлоатације, креће се од 3-6%. Анализа утицаја полутаната из ТЕ Угљевик на загађење околине показала је слиједеће:

  • Садржај карбоната у угљу (количински сведен на средњу вриједност) је 3% са колебањима од 1,1 до 7,8% на радну масу. Карбонати су у повишеним количинама у односу на гаранцијске, те у саставу пепела има повећан садржај калцијума, што доприноси увећању шљакајућег и прљајућег својства пепела.
  • Емисије загађујућих једињења димних гасова из котла ТЕ Угљевик (СО2 и НОx) су велике. Највећа несагласност са савременим емисионим нормама које препоручује ЕЕЗ ( односи се на емисију СО2, док азотни оксиди такође надмашују емисионе норме. Емисија СО2 из димњака ТЕ Угљевик износи око 90.000-100.000 т годишње и чини ову ТЕ највећим тачкастим извором загађења у Републици Српској. Процјена прекограничног транспорта сумпора из димњака ТЕ Угљевик је извршена на основу резултата прорачуна биланса сумпора на територији европских земаља који је рађен у оквиру EMEP-а (Cooperative Programme for Monitoring and Evaluation of Long Range Transmision of Air Pollutants in Europe). Ови прорачуни су рађени за период од 1985. године на овамо и базирају се на укупним годишњим емисијама сумпора из појединих земаља за дефинисану мрежу квадрата 50x50 км.

Емитовани полутанти из ТЕ угљевик се дијелом задржавају у непосредној околини, а дијелом транспортују даље. По EMEP прорачунима за 1992. депозиција сумпора у БиХ је око 53% од укупне емисије, а сумпор из Угљевика се транспортује највећим дијелом у Републику Србију и Црну Гору, Хрватску, Румунију, Италију, европски дио Медитерана, Аустрију, Њемачку, Бугарску, Мађарску, Француску итд. Захваљујући високом димњаку (310 м) квалитет локалног ваздуха је релативно задовољавајући. Мјерење емисије СО2 као највећег полутанта кога емитује ТЕ Угљевик, вршена прије рата, показује да просјечна дневна емисија СО2 не прелази дозвољену емисиону норму (0,110 мг/м3).

С обзиром на висок садржај сумпора у угљу више пута је прављена процјена емисије сумпор диоксида. Тако је Институт за процесну технику, енергетику и технику средине, Сарајево, 1998. године процијенио емисију сумпор диоксида из ТЕ Угљевик на 100.000 т СО2/год. Емисија СО2 и НОx измјерена је послије реконструкције котла и децембру 1990. године, од стране руске фирме Energy Ecology Engineering, а емисија чврстих честица испитивањем електрофилтерског постројења (радио Институт за електропривреду, Загреб, 1988. год.).

Ова мјерења су показала да је:

  • концентрација СО2 у димним гасовима 12.500 мг/м3
  • концентрација НОx у димним гасовима 1.000 мг/м3
  • концентрација честица у димним гасовима 140 мг/м3.

Ако се ове емисије упореде се емисиониом нормама Европске заједнице (ЕЕЦ) или емисионим нормама Републике Србије и Црне Горе (табела 2), видљиво је да емисије НОx и честица из ТЕ Угљевик премашују ове норме, а емисија СО2 вишеструко премашује наведене норме.

  • Приликом утовара у камионе сув пепео из сабирних бункера се влажи са 22-25% воде помоћу пужастих овлаживача, чиме се нешто смањује запрашивање околине приликом утовара, транспорта и истовара на депонији. Међутим, примјена ове мјере само дјелимично ублажава прљање околине пепелом. Такође је евидентан проблем са камионима, јер исти, нарочито у јесењем и зимском периоду, због нестабилности и неодговарајућег транспортног пута не могу да одложе пепео и шљаку на редовно предвиђену локацију, него се морају припремати ближа, импровизована одлагалишта, са којих у посебним метеоролошким условима (ружа вјетрова) долази до великог расијања пепела по околини. Предвиђена је замјена камионског новим начином транспорта и одлагања.
  • Негативни утицај на животну средину система за допрему угља огледа се у запрашивању околног простора у пресипима, нарочито на пресипним мјестима транспортних трака и радних простора у пресипним зградама и надбункерском дијелу, такође и запрашивање радног простора испод сабирних силоса код постројења за припрему мјешавине, прљање околине дуж транспортне траке, запрашивање околине и утицај подземних вода фази депоновања.
  • Количина свих зауљених отпадних вода износи 55 м3/х, а максимални тренутни проток око 70 м3/х са просјечним садржајем уља 100 мг/л и са просјечно 200 мг/л суспендованих материја. Утицај отпадних вода на околину се углавном заснива на загађењу површинских вода, а индиректно и на загађење подземних вода и у директној је спрези са врстом и концентрацијом полутаната у њима. Пречишћене отпадне воде испуштају се преко четири испуста у рецепијенте ријека Мезграје и Јање. Постоји служба за заштиту животне средине која прати загађеност отпадних вода ријека Јањ и Мезграје, емисију из димњака и квалитет ваздуха на руднику, саставља мјесечне, полугодишње и годишње извјештаје. Према расположивој опреми највише се раде контроле вода. ТЕ угљевик има 4 испусна мјеста у ријеку Мезграју:
  1. из великог ретенционог базена
  2. из атмосферске канализације
  3. из путоx постројења (постројење за пречишћавање санитарних отпадних вода)
  4. са депоније муљева.

Нема података о испусту из великог ретенционог базена ни у шестомјесечном извјештају 2001. год., ни у годишњем извјештају 2000. год. Разлог за ово је неусклађеност службе заштите и радника на отпадним водама. Већ дужи период се не прати вода на испусним мјестима 2 и 3 због немогућности узимања узорака. Постоји метеоролошка станица која тренутно није у функцији. Складиштење угља није ријешено на адекватан начин, тј. не постоји сливник са платоа скалдиштења угља који треба да је спојен са уљним сепаратором.

 

Приједлози мјера заштите животне средине за Рудник и Термоелектрану Угљевик

ТЕ Угљевик

  • Највећи проблем ТЕ Угљевик је емисија сумпор диоксида који се мора што хитније ријешити избором и примјеном најсавременијих метода одсумпоравања димних гасова који се примјењују у свијету. Изградити интегрисани мониторинг систем за ваздух, воду и отпад за електрану и одлагалиште пепела.
  • Други велики проблем је транспорт пепела и шљаке који треба у потпуности замијенити системом затворених трака, што је такође предвиђено у пројекту ПОWЕР ИИИ. • Уклонити отпад са ТЕ на одговарајуће одлагалиште.
  • Потребно је све резултате мјерења (мјесечни извјештаји), који се прате већ постојећим мониторинг системом, доставити Дирекцији за инвестиције и развој ЕРС, тј. на мјесто гдје ће се сви расположиви подаци евидентирати како би исти служили код доношења важних инвестиционих захвата.
  • Због квалитетније контроле отпадних вода потребо је усагласити рад на отпадним водама и службе за заштиту животне средине.
  • Оспособити прилаз испусним мјеситма како би се могло вршити узорковање отпадних вода.
  • За рјешење проблема складиштења уља изградити сливник са платоа складишта и спојити са уљним сепаратором.
  • Метеоролошку станицу вратити намјени, активирати постојећу опрему и вратити раднике за рад у истој.
  • Урадити рекултивацију слободног земљишта у кругу ТЕ (иза расхладног торња) на коме би се подигао плантажни засад воћа. Такав пројекат неће изискивати већа инвестициона улагања.

Рудник Угљевик

  • На свим завршеним одлагалиштима урадити техничку, агротехничку и биолошку рекултивацију. До сада је извршена рекултивација подножја сјеверног дијела и то коте 180, 190 и 200. Потребо је наставити рекултивацију кота 210, 220, 230, 240 и 250. Површина етажа 210-250 износи 7,5 ха, рачунајући етажне равни и косине одлагалишта
  • Спровести мјере за смањење емисије прашине са камиона који раде на руднику • Урадити пијезометре за праћење режима и квалитета подземних вода
  • Ограничити приступ одлагалишту и спријечити илегално бацање отпада као и уклонити општински отпад којио се већ налази на одлагалишту пепела
Последње ажурирано среда, 28 октобар 2009 09:27