• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size

Издвојено

Добродошли на презентацију Мjeшовитог Холдинга "ЕРС" МП а.д. Требиње. Молимо вас да све приједлоге, сугестије и уочене недостатке у функционисању презентације пошаљете на адресу:
webmaster

Хвала на разумијевању!
Почетна Развој Екологија Екологија у РиТЕ Гацко
Екологија у РиТЕ Гацко Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
петак, 27 фебруар 2009 13:44

ТЕ Гацко је електрана блоковског типа инсталисане снаге 300 МW. Као гориво користи лигнит из ПК Грачаница, чија је годишња потрошња 1.800.000 т. Садржај супмора у угљу је 1,33% и он се искључиво користи за сагорјевање у котлу ТЕ у количини од 300-350 т/х. Сагоријевањем угља се издваја просјечно око 79 т/х пепела и шљаке што укупно износи 420.000 годишње. У току експлоатације угља континуирано се врши ископ откривке и међуслојне јаловине, која се одлаже са два континуална система БТО И и БТО ИИ, те дисконтинуираним системом на источно и западно спољашње одлагалиште. До сада је на ова одлагалишта одложено око 38.000.000 м3 откривке. Поред свих одлагалишта у руднику се налазе и два унутрашња одлагалишта и то: Унутрашње одлагалиште И и Унутрашње одлагалиште ИИ. Откривка је хемијски инертан материјал и основно загађење од депоније откривке је прашина и ерозија тла.

Од почетка рада ТЕ, 1982. године, па до 1992. године, пепео се камионским транспортом одлагао на депонији Дражљево удаљеној 7 км од локације ТЕ. Депонија Дражљево је запуњена и на њој је одложено око 3,5 милиона тона пепела. Заузима површину око 18 ха. Тренутно су у току припреме за њену трајну конзервацију мада је и сама природа доприњела дјелимичној. Примјетни су ерозиони канали који усмјеравају воду од врха до подножја депоније при чему се тим каналима односи знатан слој хумуса.

Од 1992. године одлагање пепела се врши у експлоатисани дио рудника. Депоновани пепео је хазардни материјал са високом садржајем ЦаО (око 70%), због чега контаминира воду ако је са њом у контакту и чини базну средину пХ 13. То је евидентан еколошки проблем, обзиром да се вишкови вода избацују у реципијент ријека Грачанице и Мушнице, па даље у сливно подручје акумулације Билећа ријеке Требишњице. Акумулација Билећа је највећа вјештачка акумулација на Балкану, а ријека Требишњица највећа понорница у Европи и тај слив је основни резервоар питке воде у региону. Тренутно се депоновање пепела врши на импровизовани начин, који није усаглашен нити одобрен од институција Босне и Херцеговине и потребно је извршити имплементацију пројекта одлагања пепела у виду густе хидромјешавине који задовољава све законске и технолошке захтјеве и којим се у потпуности испуњавају тражени еколошки стандарди. Претпоставља се да је расипањем пепела од стране ваздушних маса угрожен простор 15 пута већи од депоније.

Анализа утицаја гасовитих полутаната из ТЕ Гацко на загађење околине показала је слиједеће:

  • ТЕ је врло мали извор СО2. Велики дио сумпора из угља се везује у пепелу, тако да излазна концентрација СО2 у димном гасу износи 845 мг/м3, што је блиско датим ограничењима у погледу емисије (табела 2);
  • процјена емисије азотних оксида (Ноx) 700 мг/Нм3 даје концентрације у околној атмосфери релативно у оквиру дозвољених граничних вриједности у свијету до 650 мг/Нм3;
  • емисија честица летећег пепела је била преко дозвољене вриједности до уградње електрофилтера име је сведена испод граничних вриједности;
  • запрашивање околног простора на систему за допрему угља је углавном локалног карактера без већег утицаја на околину;
  • количина зауљених вода износи 40 м3/дан са концентрацијом угља од 100мг/л са мањом количином суспендованих честица;
  • отпадне воде од регенерације (394 м3/дан) неутралишу се и заједно са отпадним водама од декарбонизације (37 м3/х), хлађења шљаке (75 м3/х) и отпадним водама од прања котловског постројења и одмуљивања расхладног торња (130 м3/х), представљају и поред предузетих мјера реалан извор могућег загађења, како површинских тако и подземних вода.

 

ПРИЈЕДЛОЗИ МЈЕРА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ РиТЕ ГАЦКО

ТЕ Гацко

  • Након уградње електрофилтера очекује се да је у потпуности ријешен проблем емисије честица. Потребно је вршити континуално мјерење издувних гасова, а податке достављати Дирекцији за инвестиције и развој ЕРС.
  • Праћење квалитета вода треба да се ради у пијезометрима. Уградити пијезометре на најкритичнијим мјестима у оквиру електране: у близини зграде ХПВ, базена за прикупљање отпадних непречишћених вода, мјеста припреме пепела и шљаке за транспорт и др.

Рудник Гацко

  • Завршити ракултивацију депоније Дражљево (рекултивисати преостали дио као и санирати ерозионе канала наношењем већег слоја хумуса по цијелој површини депоније), ПОWЕР III.
  • Извршити рекултивацију унутрашњег одлагалишта пепела (техничку, агротехничку и биолошку рекултивацију), као и рекултивације одлагалишта јаловине (ПОWЕР III).
  • Атмосферске воде и евентуални ниво вода из технолошког процеса прихватити дренажним системом изнад хидроизолацијске фолије, спровести у сабирни бунар и вратити у технолошки процес рециркулације.
  • Потребно је да се преко мреже пијезометријских бушотина око депоније и у депонији контролише ниво и квалитет воде.
  • Предложити ЗДП ХЕТ, као трећем лицу, да на хидролошком и хидрауличном мјерном профилу "Срђевић" формира хемијску осматрачну станицу за контролу особина воде која протиче. У овом профилу се појављују све површинске и подземне воде са горњег дијела слива да би веома брзо понирала и појављивала се на врелима ријеке Требишњице.

 

УТИЦАЈ ТЕ ГАЦКО И ОТПАДНИХ ВОДА БИЛЕЋЕ НА ВОДЕ СЛИВА РИЈЕКЕ ТРЕБИШЊИЦЕ

Рудник и Термоелектрана Гацко представљају један од значајнијих енергетских објеката од чије расположивости зависе и укупне енергетске прилике у Републици Српској. С обзиром на климатске карактеристике и вегетацију овај крај је пољопривредно-сточарски и прије изградње термоелектране подручје је сматрано за практично незагађено. Како је подручје Гацка примарна зона водоснабдијевања насеља низводно, никакво загађивање површинских и подземних вода се не смије дозволити. Хидрографску мрежу ширег и ужег подручја Гатачког угљеног базена чини ријека Мушница са притокама Грачаницом, Гојковића потоком и већим бројем безимених потока. Ријека Мушница је главни реципијент површинских вода, а настаје од потока Врба и Јасеновачког потока. Испод Срђевића ријека Мушница прима своју посљедњу притоку Гојковића поток. Напуштајући Велико гатачко поље код Срђевића ријека Мушница улази у понорску зону и зависно од водостаја понире преко низа понора, почев од понора звани Јама, па до Шабанових понора у Малом пољу. Утврђено је да воде ријеке Мушнице подземним путем за вријеме високих водостаја отичу према хипсометријски нижим пољима, Церничком и Фатничком, гдје из Фатничког поља око 75% ових вода одлази на извориште Требишњице (за око 5-23 дана), а други дио вода одлази у Брегаву. За вријеме ниских водостаја цјелокупна количина вода одлази према Требишњици.

Термоелектрана се налази на самом врху сливног подручја ријеке Требишњице, тако да штетни продукти који се јављају при изгарању угља у термоелектрани директно пријете низводном подручју. Данас се чврсти остаци сагоријевања лигнита у котлу термоелектране - пепео и шљака, депонују на унутрашње одлагалиште (I и II) површинског копа Грачаница, које се налази у склопу поља "А".

По свом саставу пепео је око 70% CаО, а садржи и читав низ тешких метала (Мн, Фе, Цо, Ни, Цу, Зн, Га, Ас, Рб, Ср, Зр). Пепео се одлаже у касете заштићене фолијом, али да би заштита била потпуна морају се знати њени ефекти, односно неопходно је правовремено открити сваки дефект на систему заштите.

Сходно томе, предвиђен је систем посебних мјера осматрања које требају да укажу на ефикасност заштите, степен и мјесто евентуалног загађења. Основни систем контроле загађења вода сводио би се на контролу воде у Срђевића кланцу. Наиме, динамика подземних вода је таква да се све динамичке подземне воде из Гатачког поља појављују на површини у Срђевићима, те се мијешају са површинским водама и одатле поново понирањем доспијевају у подземне слојеве. 1997. године од стране ХЕТ-а је извршено узорковање вода у Гатачком пољу да би се одредило "нулто стање", пошто ТЕ Гацко није радила дуже од годину дана.

Узорковање је извршено на 12 локалитета. Тешки метали и ријетке земље су одређивани у лабораторији Геоинститута у Београду, а остали параметри у лабораторији ХЕТ-а. Пошто су претходних дана падале кише сви узорци показују велико замућење и велику количину суспендованих материја. То се нарочито односи на неке бушотине (ПБ-53, ПБ-18). Бушотине ПБ-10 и ПБ-25/1 показују и велику пХ вриједност, а сабирна вода ВСА2 показује највећу минерализацију (640 mС/цм). Остали параметри су у границама очекиваних. То се односи на тешке метале и ријетке земље, гдје је већина испод границе осјетљивости инструмената сакојима су одређивани. То се не односи на Зн који је детектован код већине бушотина у великој количини. Пошто га не налазимо ни у сабирној води, ни у Мушници, ваља претпоставити да потиче од поцинчаних цијеви које су уграђене у пијезометре.

Потребно је напоменути да у Грачаници и Мушници, осим боје, мутноће и суспендованих материја, сви остали парамтери који су рађени крећу се у границама нормале. Паралелно су урађена радиометријска одређивања a и b активности на композитним узорцима са овог подручја. Сви резултати показивали су активност мању од осјетљивости инструмената са којима је одређивање вршено.

Град Билећа, са око 15.000 становника, има веома слабо развијен канализациони систем. Све отпадне воде, посредно или непосредно, доспијевају у акумулацију Билећко језеро. Фабрика тепиха Билећанка је прије рата била један од највећих потрошача вуне у бившој Југославији. Годишње се прерађивало око 150.000 тона вуне. Фабрика је имала примарни пречистач којије одвајао ланолин и боје. За вријеме рата пречистач је хаварисан тако да се отпадне воде директно излијевају у акумулацију Билећко језеро. Иако фабрика данас ради са смањеним капацитетом неопходно је пречистач довести у функцију.

Изградњом бране Гранчарево формирана је акумулација Билећа, највећа вјештачка акумулација на Балкану која при максималној коти садржи 1,3x109 м3 воде и као таква представља моћну водену препреку између узводних загађивача и корисника воде низводно од бране Гранчарево. Најнеповољнији случај загађења се може појавити у периоду малих вода у ријеци Мушници и код празне акумулације Билећа, док при пуној акумулацији у влажном периоду године концентрација загађења се у великој мјери разблажује, па је према томе позитиван утицај акумулације очигледан. С обзиром на величину акумулације и њено вишенамјенско коришћење (снабдијевање водом Требиња, Херцег Новог, Дубровника и шире регије) уз поменуте чињенице да се налази на нижој коти у односу на велике потенцијалне загађиваче (ТЕ Гацко, град Билећа и његове отпадне воде са комплетном индустријом), неопходно је детаљно и систематско праћење квалитета воде у акумулацији са квантификацијом извора загађења и нутритијената и разрадом одговарајућих мјера заштите.

Лабораторија ХЕТ-а је и до сада редовно вршила контролу, међутим та истраживања нису била довољна да би одговорила на многе процесе који су се дешавали у акумулацији (цвјетање алги-Осцилаториа Рубенс). Због тога је 1990. направљен програм детаљног испитивања акумулације који би обухватио хидролошка, хидродинамичка, физичка, хемијска и биолошка истраживања. Овај програм, у првој години, био би сужен само на радове који ће послужити за добијање основних информација о трофичном статусу акумулације и сезонским варијацијама као и годишњем билансу нутријената. То је и прва фаза програма која би трајала годину дана, а за које вријеме би било омогућено континуирано праћење основних параметара по истој методологији, проширивање програма потребним биоценолошким истраживањима за слиједеће фазе. Друга фаза програма би трајала три године, за које вријеме би се на основу првог годишњег извјештаја извршило моделирање процеса и израда приједлога санационих мјера у сливу и самој акумулацији. Те мјере би биле дефинисане у завршној студији којом би се одредио и начин управљања квалитетом вода у акумулацји и даљи пут и методологија праћења квалитета. ЗАКЉУЧЦИ Положај ТЕ Гацко на врху сливног подручја ријеке Требишњице, тј. у примарној зони водоснабдијевања низводних насеља овог подручја, са својим остацима од сагоријевања лигнита, представља великог потенцијалног загађивача. Сходно томе,потребно је успоставити систем посебних мјера осматрања које требају да укажу на ефикасност заштите, степен и мјесто евентуалног загађења. Основни систем контроле загађења вода сводио би се на контролу вода у Срђевића кланцу. То значи, потребно је уградити сталну аутоматску мониторинг станицу са континуалним праћењем неких параметара. Вршило би се стално контролисање нивоа подземних вода у пијезометрима за одређивање пХ и проводљивости. Једном мјесечно узорковала би се вода са више локалитета и одређивали сви битни физички и хемијски параметри. Било би потребно одредити и неке метале (најмање два пута годишње). Акумулација Билећко језеро треба да буде предмет сталног мониторинга (основних физичко-хемијских и бактериолошких параметара). Такође, битно је стално праћење трофичности језера. Најмање једном годишње требало би вршити контролу тешких метала (оних који се налазе у пепелу). Да би се заштитио квалитет воде од погоршања која се у будућности могу очекивати, осим сталних испитивања, неопходно је обезбиједити адекватне мјере заштите не само у изворишној зони и орографском сливу, него и у цијелом подземном сливу, који је неколико пута већи од орографског, а простире се на територији општина Гацко и Билећа и дијелом на територији Невесиња, Требиња и Никшића. Ту би најважније било обезбиједити сигурно одлагање пепела из ТЕ Гацко, као и изградња канализационог система и пречистача отпадних вода у Билећи.

Последње ажурирано среда, 21 октобар 2009 17:38