• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size

Издвојено

Добродошли на презентацију Мjeшовитог Холдинга "ЕРС" МП а.д. Требиње. Молимо вас да све приједлоге, сугестије и уочене недостатке у функционисању презентације пошаљете на адресу:
webmaster

Хвала на разумијевању!
Слив Требишњице Штампа Eл. пошта
Написао Administrator   
петак, 27 фебруар 2009 13:36

ЕНЕРГЕТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ РИЈЕКЕ ТРЕБИШЊИЦЕ

Шире подручје слива ријеке Требишњице једно је од (хидролошки и хидрогеолошки) најинтересантнијих подручја на кршу Динарида. Обиље вода у јесенско-зимском периоду и тотална оскудица у вегетационом периоду, основна су карактеристика режима вода на овом подручју. Прве студије и пројекти који читаво ово подручје третирају као јединствену водопривредну цјелину урађене су још прије 35 година. Реализација усвојене основне концепције коришшћења вода одвија се фазно. Приоритет у изградњи је имала хидроенергетика, па су сходно томе, грађени објекти који на том плану дају највеће економске ефекте. Тако су до сада изграђени објекти и постројења који дају око 2/3 укупно могуће производње електричне енергије у систему, а за преостали дио система већ су завршени идејни пројекти.

Развој других грана привреде које су везане за коришћење воде (водопривреда, пољопривреда и сл.) није се одвијао упоредо са развојем енергетике, али су објекти и постројења у основи грађени тако да омогућавају коришћење вода и за друге потребе. Тако су посљедњих година у програме развоја великих привредних система из области пољопривреде и водопривреде уврштени и пројекти који се баве уређењем режима вода и развојем пољопривредне производње.

Обзиром на то, указала се потреба да три привредне гране (хидроенергетика, водопривреда и пољопривреда) усклађују и координирају све акције везане за даљу реализацију цјелокупног заједничког пројекта. Као први корак у томе је израда студије "Вишенамјенско вредновање природних богатстава крашког подручја горњих хоризоната ријеке Требишњице" (Невесињско, Гатачко, Дабарско, Фатничко и Билећко поље). Под појмом "Горњи хоризонти ријеке Требишњице" подразумиијева се шире подручје слива ријеке Требишњице, које је висински смјештено изнад коте постојеће акумулације "Билећа" (кота акумулације 400,00 м.н.м.). У студији је дат општи приказ читавог пројекта, затим основна техничка рјешења, и оцјена економско финансијских ефеката вишенамјенског коришћења вода. Добијени резултати пружају могућност избора фазне градње појединих објеката, зависно од стања истражености и економичности.

ОСНОВНА КОНЦЕПЦИЈА И МОГУЋНОСТ ВИШЕНАМЈЕНСКОГ КОРИШТЕЊА ВОДЕ

Вода је један од најважнијих природних ресурса на подручју Источне Херцеговине, које углавном припада сливу ријеке Требишњице. Основни критериј код формирања концепције коришћења вода на подручју ширег слива ријеке Требишњице био је што дуже задржавање воде на површини, како би се омогућили услови да је користе сви они којима је потребна. То је могуће остварити једино изградњом акумулација и вјештачких водних токова у којима је техничким захватима потребно спријечити губљење воде. С друге стране, изградњом одговарајућих захвата остали корисници воде (водопривреда и пољопривреда) исту могу добити под врло повољним условима, без већег утрошка енергије за пумпање.

Подручје које је предмет анализе захвата шири слив ријеке Требишњице са свим крашким пољима која се ту налазе. Дио тог подручја не припада у природним условима сливу ријеке Требишњице, али ће изградњом хидротехничких објеката и те воде бити преведене у слив ријеке Требишњице, односно постојећу акумулацију Билећа, и искоришћене на низводним већ изграђеним објектима и постројењима. Подручје се простире на територији општина Невесиње, Гацко, Билећа, Берковићи, Љубиње и Требиње, чиме ће се директно обезбиједити утицај на привредни развој цијеле регије. Међутим, позитивни утицај изградње система Требишњица не задржава се само на поменутим просторима, већ ће се исти ширити и на околно подручје које територијално не припада Републици Српској.

ОСНОВНЕ ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Шире подручје слива ријеке Требишњице, као типично крашко подручје, релативно је оскудно природним пресурсима, што је имало примарни значај за општи економски просперитет. Због тога се, у цјелини гледано, ово подручје може сматрати као неразвијено. Сировинска основа која је до сада истражена, и за коју се зна да се налази у количинама које су економски оправдане за експлоатацију, јесте првенствено вода и угаљ. На овом простору се налазе значајне површине крашких поља, као једино подручје са озбиљним потенцијалима за интезивну пољопривредну производњу. Од посебног интереса је вода као природни ресурс са којим је подручје једно од најбогатијих у Европи. Усвојена је основна стратегија да се природни минимални протицаји третирају као компонента коју је потребно резервисати за задовољење водопривредних минимума, а да се потребе за наводњавањем и снабдијевањем становништва и индустрије водом терете као допунске количине које је потребно обезбиједити изван оквира. За обезбјеђење потребних количина додатне воде за наводњавање крашких поља горњих хоризоната ријеке Требишњице, укупне величине бруто мелиорационе површине од 156,6 км2, неопходно је на мјестима захвата осигурати 21,53 x 106 м3 воде.

Пројектом је предвиђено да се поред горе наведених крашких поља из система горњих хоризоната Требишњице наводњава и подручје Дубрава (површина 51,5 км2) које припада Федерацији Босне и Херцеговине.

Поред воде за наводњавање, пројектом је предвиђено да се из будућег хидросистема на горњим хоризонтима обезбиједи и потребна количина воде за снабдијевање индустрије и становништва. Проведене анализе су показале да је укупно потребна количина воде за водоснабдијевање индустрије и становништва 7,93 x 106 м3. Пројектом је предвиђено да се поред наведеног простора, који се налази у Републици Српској, из система горњих хоризоната обезбиједи и потребна количина воде за водоснабдијевање подручја Дубрава (2 x 106 м3), које припада Федерацији. Поред наведеног, за нормални рад Рудника и Термоелектране Гацко (2 x 300 МW), потребно је обезбиједити количину воде од 18,9 x 106 м3.

РАСПОЛОЖИВЕ КОЛИЧИНЕ ВОДЕ ЗА ХИДРОЕНЕРГЕТИКУ

Укупни билансни вишкови воде који на подручју Гатачког, Невесињског, Дабарског и Фатничког поља у просјечно влажној години износе око 1100 x 106 м3, обзиром на велике висинске разлике између појединих поља, и висинску разлику до нивоа мора, представљају значајне хидроенергетске потенцијале. Досадашње анализе су показале да се на читавом простору Хидросистема Требишњица могу добити значајне количине квалитетне електричне енергије, која у просјечно влажној години износи око 3600 ГWх. Од ове количине до сада је изграђеним објектима и постројењима реализовано 2777 ГWх, а у оквиру овог документа обухваћени су објекти и постројења којима ће се реализовати још 856 ГWх. Дио ове енергије ће се реализовати на новим хидроелектранама, а други дио као повећање производње на већ изграђеним хидроелектранама низводно од акумулације Билећа. На овај начин не само да ће се искористити врло атрактиван и економски високовриједан потенцијал, него ће се и концепцијом техничких рјешења, која подразмијевају изградњу акумулација и доводних тунела и канала, створити услови за рјешење проблема одбране од поплава и обезбјеђења потребних количина воде за све кориснике.

ОСНОВНА ПРОЈЕКТНА РЈЕШЕЊА

Основу читавог Хидросистема Требишњица представљају воде ријеке Требишњице и пољопривредне површине које се углавном налазе на крашким пољима и у ријечним долинама. Читаво подручје се третира као јединствена водопривредна цјелина, јер се једино тако могу обезбједити максимални ефекти вишенамјенског коришћења вода. Огромне количине расположивих вода нису равномјерно распоређене, ни у времену ни у простору, па се као основни концепт изградње хидросистема поставило питање тоталног уређења режима природно расположивих вода. Изградњом већих акумулационих базена и доводних органа (тунела и канала) рјешава се тај проблем. Јединствено усвојена концепција изградње Хидросистема Требишњица указала је на могућност да се у читавом хидросистему може изградити седам хидроелектрана и шест акумулација. Сама реализација изградње хидроенергетских објеката предвиђена је у више етапа и фаза, зависно од истражености подручја, стања пројектне документације и потреба електроенергетског система.

Најбоље истражен, и уједно најекономичнији дио система, представљају објекти I фазе, који су и окосница читавог система. Ту спада брана Гранчарево са прибранском електраном ХЕ Требиње I, затим брана Горица са ХЕ Дубровник, која је лоцирана на обали мора. ХЕ Дубровник је у погону од 1965. годинеа, а ХЕ Требиње I од 1968. године.

Послије завршетка I фазе пришло се детаљном истраживању и пројектовању II фазе ( ХЕ Требиње II и ПХЕ Чапљина). За другу фазу се може рећи да има наглашен водопривредни значај. Ова фаза се налази у погону од 1979. године што је омогућило, поред производње електричне енергије и уређење режима вода на подручју Поповог поља.

ГОРЊИ ХОРИЗОНТИ РИЈЕКЕ ТРЕБИШЊИЦЕ

Упоредо са градњом I и II фазе Хидросистема Требишњица, реализован је обиман фонд истражних радова, и урађени су дијелови пројектне документације за искоришћење вода на ширем сливу ријеке Требишњице. Ради се о водама које у природним условима само дјелимично припадају сливу ријеке Требишњице. То у углавном поплавне воде горњих крашких поља, која се налазе узводно од постојеће акумулације Билећа. Те воде у природним условима отичу кроз подземне крашке канале у правцу ријека Брегаве, Буне и Бунице, али су проведене анализе показале да се оне најекономичније могу искористити ако се преведу у постојећу акумулацију Билећа, и даље искористе на већ изграђеним низводним хидроелектранама (ХЕ Требиње I, ХЕ Требиње II, ХЕ Дубровник и ПХЕ Чапљина).

Усвојена концепција је у складу са потребама коришћења хидроенергетских извора, као и са рјешавањем комплексне водопривредне проблематике овог одручја, јер се изградњом стварају повољни хидролошки услови на горњим крашким пољима. Рјешава се питање плављења Невесињског, Дабарског и Фатничког поља, а из система тунела и акумулација омогућава се њихово наводњавање под врло повољним условима (гравитацијом).

Пројектом је предвиђено да се дио вода Гатачког поља пребаци у акумулацију Заломка на ријеци Заломци (кота 970 м.н.м.), која у оквиру овог дијела хидросистема представља кључну тачку изравнања вода. Пребачене воде Гатачког поља и властите воде ријеке Заломке користиле би се на ХЕ Невесиње која је лоцирана на источном рубу Невесињског поља. Ове воде би се заједно са властитим водама Невесињског поља користиле преко акумулације Невесиње (кота 836,00 м.н.м.) на , лоцираној на сјеверном ободу Дабарског поља. Воде ХЕ Дабар скупа са природним водама Дабарског поља преводиле би се каналом, а затим тунелом Дабар-Фатница (овај тунел је већ пробијен) у Фатничко поље, и даље заједно са природним водама Фатничког поља тунелом Фатница-акумулација Билећа (овај тунел је у фази изградње) преко ХЕ Билећа у постојећу акумулацију Билећа. По завршетку тунела Фатничко поље-акумулација Билећа, који је укупне дужине 15,6 км, исти ће у И фази служити као спојни тунел за превођење вода, а у коначној фази ће бити доводни тунел за ХЕ Билећа.

Према усвојеној концепцији на подручју горњих хоризоната предвиђена је изградња три нове хидроелектране: ХЕ Невесиње, ХЕ Дабар и ХЕ Билећа. По завршетку изградње ИИ фазе система Требишњица интезивирали су се послови на истраживању и пројектовању, тако да су у периоду 1980-1983. година урађени и ревидовани пројекти за све три хидроелектране. Међутим, у том периоду није дошло до изградње ових хидроелектрана, првенствено због чињенице да су се у то вријеме градиле три хидроелектране на ријеци Неретви, и да су оне подмиривале потребе потрошача за енергијом. У међувремену, позната збивања на овим просторим су успорила реализацију истражних радова, а тиме и израду нове пројектне документације. Свјесни чињенице да је врло тешко истовремено градити три хидроелектране, издвојена је ХЕ Дабар да се гради као прва хидроелектрана горњих хоризоната. Наравно, поштован је услов да се не нарушава технолошко јединство система хидроелектрана, што је потребно обезбиједити како у фази пројектовања и изградње, тако исто у фази експлоатације.

Сходно одлуци да се ХЕ Дабар прва кандидује за изградњу, за ту хидроелектрану су настављена истраживања и израда пројектне документације, тако да је 1990. године урађен нови идејни пројекат са инвестиционим програмом, уз поштовање методологије коју је прописала Међународна банка. Сви објекти и постројења ХЕ Дабар су пројектовани тако да одговарају коначној фази изградње. Једино је могућа производња ХЕ Дабар рачуната само са властитим водама Невесињског поља, без превођења вода Гатачког поља у слив ријеке Заломке, како је то превиђено у коначној фази изградње.

За сва крашка поља (Гатачко, Невесињско, Дабарско, Фатничко и Дубраве) дата су конкретна техничка рјешења за одводњу и наводњавање, а за водоснабдјевање становништва и индустрије пројектовани су системи који обухватају сва насеља која се налазе на том простору. Предложеним рјешењима за мелиоризацију и водоснабдијевање обухваћен је период до 2020. године.

Последње ажурирано четвртак, 29 октобар 2009 08:51