Електропривреда Републике Српске
Инвестиције и развој

Република Српска са својом територијом од 25.000 km2 располаже значајним природним ресурсима од чијег ће искориштења у будућности зависити и општи друштвено-економски напредак читаве земље.

Од посебног је интереса за развој електроенергетике, као основне природне гране, питање расположивих количина воде и угља. Простор Републике Српске је релативно богат водом и угљем. Главни водотоци овог подручја су притоке Саве и мањим дијелом, водотоци слива Јадранског мора.

Анализа распoложивих резерви угља које су доказане у оквиру угљевичког, станарског, гатачког и миљевачког угљеног базена, указују на добру перспективу електроенергетског система. Само истражене резерве угља у набројаним угљеним базенима износе преко 1.000.000.000 тона.

Са водом, као обновљивим природним ресурсом, ситуација је још боља. На појединим сливoвима наших ријека (ријека Требишњица и горњи дио слива Дрине) просјечне вишегодишње падавине износе знатно преко 2.500 mm. Непосредно уз слив ријеке Требишњице налази се мјесто са европским максимумом падавина, које на основу истраживања последњих година износи 4.900 mm.

Обиље воде и потреба за коришћењем и заштитом од ње, утицали су на то, да на овом простору постоји значајно искуство у изградњи великих хидротехничких објеката и постројења. Слична ситуација је и са другим ријечним сливовима у Републици Српској, а то најбоље илуструје податак да запремина воде у три до сада изграђене акумулације износи око 1500 hm3.

У погледу развојних активности, Електропривреда Републике Српске планира да активније крене ка припремању услова и започетој изградњи нових производних капацитета, јер за то има објективно повољне услове.

Према Стратегији развоја енергетике РС до 2030.год. дефинисано је да Електропривреда РС мора бити стабилна и успјешна компанија која ће и у будућности бити окосница привредног развоја и стабилности Републике Српске.